Kad čovjek mora na neki od šaltera nešto obaviti, bilo da je riječ o banci, kakvoj državnoj firmi… unaprijed zna da će se načekati, susresti s brojnim nervoznim sugrađanima, a vjerojatno i živčanim “tetama” na šalterima. Zato nema druge nego naoružati se strpljenjem, uzeti svoj broj (ako postoji ta opcija) i čekati.
Zato je naš sugrađanin (koji je želio ostati anoniman) jučer, da izbjegne sve te gužve prilikom preuzimanja osobne iskaznice u zgradi Policijske uprave splitsko-dalmatinske, krenuo nešto ranije. Pred spomenutom je zgradom bio već u 6 sati ujutro.
“Računao sam bolje mi je ujutro pričekat uru vrimena sam, bit prvi na redu za uzet broj i sve obavit bez nervoze. Onako bi doša ko zna kad, naletio na gužvu i čeka još i više”, pojašnjava nam sugovornik.
I tako čeka on, kad oko 6.30 sati kraj njega prolazi neka gospođa, njemu nepoznata. Valjda je primjetila da drži onaj kartončić za preuzimanje osobne, pa mu se obratila.
“Sjedio sam tako, imao sam steznik oko noge jer me noga nešto zeza, a u ruci sam vrtio onaj papir. Žena me pita jel čekam za osobnu. Kažem da jesam. I kaže mi na to ‘pričekajte molim vas, evo čim dođe prva kolegica primit ćemo vas unutra’. I zaista, uveli su me nakon 10 minuta unutra, iza, u jedan od ureda u prizemlju i sve mi riješile za pet minuta. Bio sam u šoku, u životu mi se tako nešto nije dogodilo”, kaže nam ovaj umirovljenik.
“I sad ja kažem gospođi da nisam to u životu svom doživio, da ne mogu vjerovat, da se obično o takvim službenicima priča da su uhljebi, ovakvi onakvi, da ništa ne rade. I kaže ona meni da se o policiji zaista priča samo kada je nešto loše u pitanju”, ispričao nam je dalje, no tu nije priči kraj.
Kada je upitao ženu za ime, ostao je još više u šoku jer je riječ o, ni manje ni više nego načelnici Sektora upravnih i inspekcijskih poslova Diani Jakšić.
“Eto htio sam joj se još jednom zahvalit i na ovaj način pokazat kako ima krasnih ljudi koji su ti spremni pomoći iako te ne poznaju. Evo, ja još uvijek sebi ne mogu doći, nikad tako netko nije odreagirao u nekoj sličnoj situaciji. I onda mi žena na kraju kaže da je načelnica odjela. Mislim, nije ona to trebala učinit, mogla je kraj mene proć, uć u zgradu, ja bi čekao dok se zgrada ne otvori za stranke, uzeo broj i čekao”, kaže nam za kraj.
Što drugo reći doli da nije sve tako crno. Iako ljudi uglavnom pričaju samo o strašnim stvarima, crnoj kronici, negativnome, ova crtica iz svakodnevnog života dokaz je da ipak ima onih koji neće od svojih sugrađana okrenuti glavu, pomoći će koliko mogu.
